Исправна анализа и идентификација особина тканине и њихова адекватна примена у дизајну одеће је основно знање које сваки дизајнер треба да савлада. У супротном, нетачна идентификација тканине може довести до проблема у дизајну, производњи, ношењу или прању читаве одеће. Идентификација тканине за одећу укључује идентификацију сировина, карактеристика изгледа и квалитета изгледа. Посматрање и препознавање тканина захтева не само вид, већ и слух, додир, па чак и мирис. На пример, визуелно посматрање укључује испитивање сјаја тканине, бојења, храпавости површине и карактеристика изгледа њеног ткања, текстуре и влакана. Чиста памучна тканина има уобичајен сјај, мање рафиниран изглед и може чак садржати памучне чворове или нечистоће. Мешавине вуне и полиестера имају светлији сјај, ефекат светлуцања и нешто тврђе тело, без мекоће, што постаје све израженије са повећањем садржаја полиестера. Недостаје им мекан, гипки осећај и они су хрскави, глатки, па чак и равни. Тактилно посматрање омогућава да се осети мекоћа, глаткоћа, текстура, еластичност и температура тканине и влакана. Руке се такође могу користити за мерење јачине и издужења предива унутар влакана.
Различите тканине имају различита својства као што су прозрачност, упијање влаге и задржавање топлоте. На пример, памучне тканине имају добру прозрачност и упијају влагу, удобне су за ношење и добро задржавају топлоту, што их чини идеалном тканином за дечију одећу. Приликом одабира тканине, потребно је потврдити њену прозрачност, задржавање топлине, апсорпцију влаге и својства статичког електрицитета, а затим узети у обзир оштрину, тежину, мекоћу и драперију тканине како бисте утврдили за који облик и стил је погодна.
